U saradnji sa Netokracija, analizirali smo mogućnosti za uključivanje zaposlenih u vlasničku strukturu domaćih kompanija, kao i dosadašnju praksu. Tekst koji je Netokracija objavila, prenosimo u celosti
Ideja radničkog upravljanja tekovina je političke teorije 19. veka, a na prostoru bivše Jugoslavije doživela je kao pun zamah kroz radnički samoupravni sistem. Suština ovog koncepta bila je demokratizacija upravljanja preduzećem i povećanje motivacije radnika da daju veći doprinos poslovnom uspehu budući da će preduzeće doživljavati kao svoje. Iako je radničko samoupravljanje danas često prezreno, a svakako odbačeno kao ekonomski model, ono je ipak nastavilo da živi kroz sličan koncept koji se zasniva na dodeljivanju zaposlenima vlasničkih prava u kompaniji u kojoj rade. Takav vid uključivanja zaposlenih poznato je kao Employee stock ownership plan (ESOP) i vrlo je zastupljeno u kompanijama koje posluju kao akcionarska društva.
Ako posmatramo lokalne prilike, akcionarska društva nisu naročito popularna u Srbiji zbog toga što je minimalni osnovni kapital 3.000.000 dinara, imaju složenu upravljačku strukturu, zahtevno izveštavanje, ali i zbog toga što ne postoji dovoljno razvijena privreda. S druge strane, kod društava sa ograničenom odgovornošću (DOO), koja je najzastupljenija forma privrednih subjekata, udeli se ne mogu sticati, niti se njima može raspolagati upućivanjem javne ponude, kao što to mogu akcionarska društva. Otuda su mogućnosti za stimulisanje zaposlenih u Srbiji kroz ESOP bile praktično nepostojeće. Međutim, izmenama propisa iz 2019, od aprila 2020. u primeni je mehanizam koji omogućuje da i DOO koristi ESOP. Naravno, taj mehanizam mogu da koriste kako startapi kojima treba novac za finansiranje projekata, tako i investitori koji obezbeđuju sredstva, ali naš fokus će biti na podsticajima za zaposlene.
Formalno, mehanizam se zasniva na tome što vlasnik udela, odnosno član DOO izdvoji jedan deo koji DOO stiče (rezervisani sopstveni udeo – RSU), u cilju naknadne dodele zaposlenima prava na sticanje udela (PSU). Budući da se radi o važnoj promeni u strukturi vlasništva DOO, postoji obaveza da se RSU registruje kod Agencije za privredne registre, a PSU, kao finansijski instrument, kod Centralnog registra depoa i kliringa hartija od vrednosti (CRHoV). Sve do realizacije PSU, RSU je praktično zamrznut jer DOO nema pravo glasa po osnovu RSU niti se ti udeli računaju u kvorum skupštine. Uz to, RSU ne daje pravo na učešće u dobiti.
Po registraciji RSU, DOO kod CRHoV registruje koji su uslovi za sticanje PSU. Konkretno, odlukom o emisiji PSU definiše se, između ostalog, broj PSU koji se emituje, cena koju imalac PSU plaća za sticanje udela i rok dospeća. Iako je cena bitan element odluke, kada se radi o zaposlenima, ona će uglavnom biti povlašćena ili čak simbolična (npr. 10 dinara). Što se tiče roka dospeća, reč je o poslovnoj odluci poslodavca koja zavisi od interne kadrovske politike ili dogovora sa zaposlenim, a u domaćoj praksi – pretežno varira od 1 do 4 godine.
U sklopu pripreme, pribavili smo informacije od APR i CRHoV o broju DOO koja su registrovala RSU, strukturi delatnosti tih DOO, broj emisija PSU i broj imalaca PSU. Prema informacijama od 9. februara 2022. tek 12 DOO je registrovalo ukupno 79 RSU. Baza podataka APR ne daje mogućnost izdvajanja podataka o privrednim društvima i članovima koji su registrovani na osnovu realizovanog finansijskog instrumenta – pravo na sticanje udela u rezervisanom sopstvenom udelu.
Očekivano, podaci APR pokazuju da je najzastupljenije računarsko programiranje (šifra 62.01) kao delatnost većine društava koja su registrovala RSU (9 ukupno). Preostala 3 obavljaju delatnost reklamnih agencija (šifra 73.11), prerada i konzervisanje voća i povrća (šifra 10.39) i istraživanje i razvoj u ostalim prirodnim i tehničko-tehnološkim naukama (šifra 72.19). Ipak, naknadna analiza podataka kojima raspolaže CRHoV pokazuju da je ovih devet IT kompanija DOO zapravo deo iste grupe.
Prema izveštaju CRHoV sa stanjem od 8. marta 2022, postoji ukupno 104 emisije finansijskih instrumenata PSU (99 aktivnih i 5 poništenih), a svi imaoci PSU su fizička lica. Razlika između podataka koje smo dobili od APR i CRHoV nastala je usled toga što su od 9. februara do 8. marta registrovani novi RSU, odnosno PSU.
Osnovnom pretragom po kriterijumu pretežne delatnosti (62.01 – računarsko programiranje), forme (DOO) i aktivnog poslovanja nalazimo da postoji više od 3.200 registrovanih kompanija. Otuda ukupan broj onih koje su registrovale RSU deluje zanemarljivo, što navodi na zaključak da ESOP još uvek nije stekao dovoljnu popularnost na tržištu Srbije. Razlozi za to je vrlo često neinformisanost i to kako poslodavaca, tako i zaposlenih, o mogućnostima za primenu ESOP. Drugi razlog mogao bi da bude taj što je malo poznato da postoji poresko oslobođenje kod dodele udela zaposlenima, što može da doprinese popularizaciji ESOP.
Najzad, u dugom odsustvu konkretnih mogućnosti za primenu ESOP, domaće kompanije su razvile druge opcije koje su i dalje dosta zastupljene. Primera radi, poslodavac može da osnuje zavisno društvo za ključnim zaposlenim (joint venture) gde zaposleni postaje partner (ima udeo u kapitalu) na zajedničkom projektu, a često dobija tzv. „C level“ poziciju (CEO, CFO, CTO i dr.). Pored toga, blokčejn tehnologija omogućava da se efekat sličan RSU i PSU postigne kroz izdavanje tokena, što značajno ubrzava projekte i angažovanje ljudi.
Imajući u vidu hronični nedostatak radne snage na tržištu, možemo da zaključimo da vreme ESOP tek dolazi, a da će zaposleni sve više biti vlasnici IT fabrika.
Objavljeno na Netokracija: https://www.netokracija.rs/vlasnicki-udeo-u-firmi-195910